Вуковар, 20.12.2025 - Научни скуп с међународним учешћем „Прошлост и култура Срба у Републици Хрватској“ одржан је 20. децембра у организацији Заједничког већа општина Вуковар, у Српском културном центру у Вуковару. Скуп је окупио просветне раднике, историчаре и истраживаче из земље и региона, који су кроз излагања говорили о културном и историјском наслеђу Срба на овим просторима.
Присутне је на почетку скупа поздравио председник Заједничког већа општина Вуковар Дејан Дракулић, истичући значај научног приступа у очувању културе и историјског наслеђа. Он је нагласио да је циљ скупа очување културног, историјског, језичког и националног идентитета припадника српске заједнице, али и Срба уопште на овом простору. Такође је истакао значај отварања нових тема и области које до сада нису биле довољно истражене или познате, као и расветљавање сегмената српске историје, културе и традиције који су често остајали у сенци. На тај начин, како је нагласио, скуп доприноси очувању српског идентитета.
Скупу је присуствовао епископ осечкопољски и барањски Херувим, чије је учешће, кроз представљање теме „Манастир Брана и Светосавско предање у бићу Срба источне Славоније, Барање и западног Срема“, дало посебан значај овом догађају.
Докторанд Јелица Липовац Дудаш представила је тему „Образовање Срба у периоду мирне реинтеграције подручја Источне Славоније, Барање и западног Срема“. Фокус њеног излагања био је на документима из времена мирне реинтеграције, односно на свим одредбама које је требало испоштовати. Закључено је да многе одредбе које тада нису испоштоване и 30 година од потписивања Ердутског споразума и даље остају нерешене. Међу њима су нерешено питање регистрације школа на језику и писму националних мањина, израда програма за националну групу предмета, као и уџбеника за додатне садржаје у настави. Истакла је да сваки научни скуп има значај јер доноси нове информације, занимљиве теме и идеје за даља истраживања.
Михајло Иванчевић, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду, учествовао је на скупу са излагањем на тему „Однос према ћирилици и образовном систему у Срему од 1918. до 1925. године кроз лист <ем>Србија из Сремске Митровице“. У свом раду указао је на сложен однос према ћирилици и образовању у том периоду, који је био снажно обележен националним питањима. Говорећи о значају скупа, истакао је да оваква окупљања доприносе очувању идентитета српског народа на овом простору, као и културне аутономије и образовања.
Тему „Митрополит зворничко-тузлански Григорије Живковић“ представио је др Бошко Марковић са Филозофског факултета у Бањој Луци. У излагању је говорио о животу и раду Григорија Живковића, са посебним освртом на његову улогу у Босни и Херцеговини током борбе Срба за црквено-школску аутономију у време аустроугарске управе. Григорије Живковић деловао је у сложеним историјским околностима, када су православне епархије у Босни и Херцеговини биле под управом Васељенског патријарха, а црквени великодостојници под притиском државних власти. Његов значај огледа се у улози коју је имао у овом важном периоду за српски народ.
На скупу су своја излагања представили др Весна Вујић, која је говорила о „Споменици школе у Трпињи“, др Борис Стојковски са темом „Деспотица Барбара Франкопан“, др Љиљана Бајац Николић са темом „Неговање нематеријалне културне баштине у настави српског језика у средњим школама у Републици Хрватској“, и докторанд Мирко Савковић који је говорио о „Организацијама цивилног друштва у подунавским општинама са већинском српском заједницом“. Њихова излагања обухватила су различите аспекте српске историје, културе, образовања и друштвеног живота, а председник Одбора за културу и спорт у ЗВО-у Сретен Шодоловац, истакао је да је управо циљ скупа да се расветле теме које нису довољно познате широј јавности, а које имају велики значај и интерес.
