Katarina Bogdanović (1885-1969) rođena je u Trpinji gde je započela školovanje, a nastavila u Beogradu, te učiteljsku školu je završila 1904. godine u Karlovcu. Vandredno je završila Filozofski fakultet 1910. godine, te je bila prva žena diplomirani filosof u Srbiji. Po završetku studija postala je profesor Ženske gimnazije u Smederevu gde je kratko radila, te je nakon Prvog svetskog rata ponovo počela da radi kao profesor u Beogradu, te je predavala filozofiju i srpsku književnost u Drugoj ženskoj gimnaziji. Tokom letnjih raspusta dugi niz godina putovala je po raznim zemljama Evrope i stigla je čak do New Yorka. Bila je na olimpijadi u Berlinu 1936. godine. Nakon ratnih godina pisala je za časopis Naša stvarnost i držala je predavanja o svetskim piscima i zemljama koje je posetila. Učestvovala je u međuratnom ženskom pokretu i kao delegat boravila na raznim konferencijama. Na svojim putovanjima povremeno je vodila dnevnike. Katarina Bogdanović sarađivala je u Srpskom književnom glasniku, Ženskom pokretu, Prosvetnom glasniku, Glasniku profesorskog društva, Našoj stvarnosti u kojima je objavljivala svoje studije i članke. Pisala je prikaze knjiga, ali i članke o književnosti i pedagogiji. Sa Paulinom Lebl-Albala objavila je 1923. godine udžbenik Teorija književnosti, koji je doživeo pet izdanja.