Porodica Paunović doseljava se u Vukovar u 18. veku, donoseći sa sobom svoje zanate – kazandžijski i remenarski. U gradu se razvijaju trgovci i obrtnici, koji su kupovali i prodavali svoju robu po sajmovima i vašarima, osnivaju se trgovačka i zanatlijska udruženja, a zanati bili veoma cenjeni. U prvoj polovini 19. veka u Vukovaru radi i mladi gradski kazandžija i užar Atanasije Paunović, koji je zanat preuzeo od svog rano preminulog oca. Prodavao je svoje proizvode na pijaci i dobro živeo od tog posla, koji je vremenom postao veoma unosan. Oženio se i 1824. godine dobio sina, nazvavši ga Aleksa – dete novog doba. Stari Atanasije želeo je da njegov sin nastavi njegovim putem i nasledi porodični zanat, međutim, Aleksa nikada nije pokazivao zanimanje za očev zanat. Od najmlađih dana je obilazio vašare, posmatrao trgovce, računao, mudrovao i pregovarao. Za ono što je naumio Aleksa je prvo morao izučiti mesarski zanat. U međuvremenu, odlazi na čuveni Šabački vašar da sebi prokrči put za život kakvim je hteo da živi. Dosta povoljnih okolnosti bilo je na njegovoj strani. Aleksa pravi iskorak i osniva sopstvenu farmu. Kupuje telad, sam ih podiže i potom prodaje na tržištu. S vremenom, stado se širi i umnožava, a profit i dobit raste. Dolazi trenutak da se posveti mesarskom zanatu. Aleksa počinje obilaziti austrijsku metropolu sve češće, razgleda bečku arhitekturu diveći se vrednostima domaćih umetnika i graditelja. Kupuje vredne predmete i slike na aukcijama i polako ulazi u posao sa nekretninama. Smatrao je da zarađeni novac od prodaje mesa treba mudro ulagati za sigurniji život i budućnost potomaka. Počinje kupovati kuće u Vukovaru, u prvom zamahu ukupno 86 kuća. Onda počinje graditi po ugledu na Beč. Poslovno carstvo se širi, a kapital uvećava. Pedesetih godina 19. veka većina mesnica u Vukovaru nalazi se u posedu Alekse Paunovića. Njegove stočne farme dobro su održavali radnici koje je zapošljavao. Pročuo se po kvalitetnom mesu i mleku čija mu je prodaja osiguravala visoke prihode. Posedovao je i tri pustare, među najboljima u regiji. Do kraja 19. veka postaje vlasnik najužeg središta grada, preuzimajući kuću za kućom u centru starog dela Vukovara. U središtu grada izgrađuje porodičnu kuću Paunovića, u kojoj će dalje nastaviti život sa potomstvom, koje se ovde rađa i odrasta naredne tri generacije. Dva građevinska remek dela – Grand hotel Paunović i porodični mauzolej Aleksa podiže pred kraj svog života, angažujući najbolje arhitekte za to. Aleksin poslovni uspeh isprepleten je žalosnim događajima u njegovom privatnom životu. U ranoj mladosti, prilikom poroda, umire mu prva žena sa detetom. Uskoro se ponovo ženi, ali i druga žena mu umire zajedno sa nekoliko njihove tek rođene dece. Sa trećom ženom Amalijom, dobio je ćerku Lenku i sinove Nikolu i Radivoja. Kada je imao 49 godina zadesila ga je nova tragedija. Umire mu sin Nikola. I tako Aleksi ostaje jedini muški potomak i naslednik loze Paunovića – najmlađi sin Radivoj. Kada je ovaj dečak napunio devet godina, Aleksa na Trešnji, svojoj najvećoj pustari podiže malenu crkvu, u čijem je začelju na granitnoj ploči uklesao posvetu „Za zdravlje i život sinu Radivoju”. Crkva je posvećena Svetom Prokopiju. Kako je stario prepuštao je svoje poslove Radivoju, jedinom nasledniku, pripremajući ga za upravljanje velikim imetkom. Umro je u 75-oj godini. Nije doživeo unuke, a iza sebe je ostavio suprugu Amaliju, sestru Anu Stanić, ćerku Lenku Nikolić i sina Radivoja kojem je prepisao svu svoju imovinu.