Toma Maksimović rođen je 19. marta 1895. godine u Brčkom. Godine 1925, poslan je na školovanje u Čehoslovačku, u školu industrijalaca Tomaša Bate, te je tokom školovanja zadobio poverenje čelnih ljudi fabrike koji ga 1932. godine postavljaju za rukovodioca izgradnje fabrike obuće u Borovu, a potom i za direktora iste. Tvornica je postala glavni pokretač privrednog razvoja ovog kraja i tih godina Borovo ponovo dobija status opštine, stvoreno je radničko naselje ( današnje Borovo naselje) koje je bilo u sklopu Borova. Za predsednika Srpskog privrednog društva Privrednik, najveće srpske humanitarne organizacije, postavljen je nakon smrti njegovog osnivača Vladimira Matijevića. Vihor Drugog svetskog rata prekinio je razvoj ne samo Borova i fabrike, nego i celog ovog kraja, a život Tome Maksimovića odveo u drugom smeru. Za vreme Drugog svetskog rata bio je uhapšen, a na odobrenje nemačkih vojnih vlasti odlazi u Zlin gde mu je predloženo da za vreme rata bude direktor Batine fabrike obuće u Švajcarskoj. Međutim odlučuje se vratiti u Srbiju zahvaćenu ratom, gde dobija funkciju vođenja komeserijata za izbeglice u Vladi Srbije. Maksimović razvija uspešnu aktivnost u prihvatanju i zbrinjavanju preko pola miliona srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova i Metohije. Nakon burnog životnog perioda, umro je u Beogradu 18. februara 1958. godine.