У наставно-спортској сали у Белом Манастиру у суботу 21. октобра окупили су се најмлађи чувари традиције и културе српског народа са подручја деловања Заједничког већа општина и по 19. пут на Фестивалу дечјег фолклора приказали оно што су вредно радили и учили током читаве године.
- Пре свега, ова манифестација има за циљ да представи културно-уметничка друштва са подручја деловања Заједничког већа општина Вуковар. Овде се окупило чак 14 културно-уметничких друштава што је респектабилан број и можемо се тиме само дичити. Најбитније је да су се деца окупила, да ће на сцени бити њих преко 200 деце и да ће радосно заиграти и показати оно што су учили током целе године – рекао нам је испред организатора председник Одбора за културу и спорт ЗВО-а Вељко Максић.
Програм су отворили најмлађи чланови Вуковарског српског певачког друштва „Јавор”, а учесници програма били су најмлађи фолклораши из Вуковара, Борова, Бршадина, Вере, Силаша, Јагодњака и других места са подручја Вуковарско-сремске и Осјечко барањске жупаније, а први пут публици су се представили и домаћини, најмлађи чланови Српског културно-уметничког друштва „Јован Лазић” из Белог Манастира.
- Ми смо дечју групу оформили пре непуних месец дана, у шали их зовем фолклорно забавиште, јер су то деца узраста од три до 11 година. За сада их има 18, али на нашу радост, на свакој проби се појави бар двоје нових, тако да сам задовољна како смо успели да вратимо дечју групу. Раније смо у нашем саставу имали дечју групу, предизвођачки и извођачки састав, чак и ветерански, али одливом становништва са нашег подручја смањио се и број играча у свим друштвима – каже председница СКУД-а „Јован Лазић” из Белог Манастира Светлана Пешић.
Фестивал није био такмичарског карактера, али су по први пут присутни били стручњаци из области дечјег фолклора чији је задатак био да процене квалитет фолклорних група са овога подручја, али исто тако и да укажу на могући напредак.
- Мој колега, иначе солиста Националног ансамбла Коло Милан Радовановићи ја, дошли смо на позив организатора да проценимо какво је стање у друштвима која су се окупила. Наступамо саветодавно, гледамо где би се могло помоћи или шта кориговати и у којем правцу даље ићи. Дакле, не критика, јер најлакше је критиковати, него треба помоћи. У том смислу и прави педагог наступа као заштита и капацитет који је ту да види и сагледа проблем, а не да наступа арогантно, критички и да паметује, већ је ту да понуди решење, тако да смо и ми овде да помогнемо уколико можемо – појашњава нам етномузиколог и етнокореолог Гордана Рогановић.
Више од два сата барањска публика имала је прилику да ужива у симпатичним покретима наших најмлађих фолклораша, а све то уз покровитељство Савета за националне мањине Владе Републике Хрватске.
