ARHIVA

DOKUMENTI I IZVEŠTAJI

LIGA VETERANA

LINKOVI

VIDEO PRILOZI

TV EMISIJA Hronika SBIZS

JAVNA NABAVA

Login forma

03.08.2021.ИЗЈАВА СЕЋАЊА СРПСКОГ НАРОДНОГ ВЕЋА

Вуковар, 03.08.2021 - Парастосом и читањем СНВ-ове изјаве сећања, мештани Вуковара присетили су се свих невино страдалих током војно-полицијске акције „Олуја“.

Након парастоса који су у Саборном храму светог оца Николаја Мирликијског у Вуковару служили вуковарски пароси протојереј-ставрофор Саша Кузмановић и протојереј-ставрофор МиЉен Илић те парох боровски протојереј-ставрофор Чедомир Лукић, у просторијама Заједничког већа општина прочитана је 14. по реду изјава сећања коју преносимо у целости.

Пре 26 година започела је војно-полицијска акција „Олуја“, која је након, обимом мање, али по последицама једнаке акције „Бљесак“, узроковала историјски егзодус Срба с подручја западне Славоније, Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације. Њих преко 300 000 морало је да напусти своје домове. Највиши представници државе у својим су изјавама због тога изражавали нескривено задовољство и ликовање.

Срби који су остали убијани су и премлаћивани како за време „Олује“ тако и данима, месецима и годинама након ње. Њихова је имовина пљачкана и уништавана; куће уништаване или пак приватним одлукама или одлукама саме државе узурпиране, творнице и пољопривредне задруге такође пљачкане и уништаване. Социјална и комунална инфраструктура, попут друштвених домова, школа, локалних амбуланти, локалних водовода и електромрежа, такође је дуготрајно уништавана и трајно уништена. Земљишта и шуме у власништву избјеглих такођер су узурпирани, многе цркве оскрнављене и опљачкане.

Пре 30 година започели су ратни распад заједничке југославенске државеи рат у Хрватској. Тим поводом треба рећи да су Хрвати који су живели на подручјима Хрватске са српском већином, након успостављања Републике Српске Крајине, убијани, премлаћивани, злостављани, противправно затварани, застрашивани и протеривани, а њихове куће или узурпиране или уништаване, а цркве скрнављене, пљачкане и рушене. Тим поводом такође треба рећи да су сличну судбину имали Срби који су живели у хрватским градовима или уопштено на подручјима под контролом Владе Републике Хрватске. Неки су убијени, неки противправно затварани, већина застрашивана, протеривана и дискриминирана, некима су куће миниране, неки избацивани из станова, неки отпуштани с посла или им је ускраћено држављанство.

На простору бивше Југославије, 30 година од почетка рата и 26 година од његова завршетка у Хрватској, ратује се комеморативним политикама сећања. Свако има своје сећање, своје комеморације и своју политичку употребу ратних страхота и ратних страдања. Ретко се сећамо страхота које су прошли други и страдања која су се догодила другима. У наше народно име или од нашег народног имена. Једнако ретко нам допире до свести до које смо мере пијетет властита страдања претворили у политичковерско подгрејавање мржње и непријатељства. Слично оном подгрејавању жртава Другог светског рата које нас је припремало за почетак рата пре 30 година. Запањујућа је, а неретко и застрашујућа устрајност којом величамо своје, а обезличујемо туђе страдање, којом одбијамо признавати туђе, а очекујемо признавање својег страдања. Та устрајност нас спречава да урадимо оно што сва цивилизирана друштва, народи и државе раде.

Сами једни према другима и према себи. Без извањских закона, већ на основи унутрашњег закона. Оног моралног ми на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије у првом реду.

Не знамо како ће други, али ми из Српског народног већа и у име српског народа у Хрватској онако ћемо како смо и досад: сећаћемо се својег, а нећемо заборављати страдање другог. Признаваћемо страдање другог као што очекујемо да наше буде признато.

Српско народно веће

У Загребу, 3. аугуста 2021.

Изјава сећања Српског народног већа биће прочитана у свим жупанијским већима српске националне мањине широм Републике Хрватске у периоду од 3. до 5. августа.