ARHIVA

DOKUMENTI I IZVEŠTAJI

LIGA VETERANA

LINKOVI

VIDEO PRILOZI

TV EMISIJA Hronika SBIZS

JAVNA NABAVA

Login forma

16.12.2020.СЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ДИЈАСПОРУ И СРБЕ У РЕГИОНУ

Београд, 16.12. -У дому Народне скупштине Републике Србије одржана је прва редовна седница Одбора за дијаспору и Србе у региону након што је недавно на конститутивној седници за новог председника овог скупштинског одбора изабран народни посланик Милимир Вујадиновић. Главна тачка дневног реда била је разматрање положаја и перспективе Срба у региону у контексту подршке Републике Србије и утицаја на положај српске заједнице у региону.

Уводни поздрав за чланове одбора и представнике Срба из Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине дао је потпредседник Народне Скупштине Републике Србије Владимир Орлић који је указао да ће један од приоритета нове већине у Скупштини и нове Владе Републике Србије бити континуирани рад на унапређењу положаја Срба који живе у региону са циљем побољшања положаја у којем се налазе. Исто је поновио и председник одбора Милимир Вујадиновић који је нагласио да је због епидемиолошких мера на ову седницу позвао само представнике Срба из земаља региона где их има у већем броју, а да ће у скорије време сличан састанак бити одржан са представницима Срба из других земаља региона.

У име српске заједнице из Републике Хрватске члановима одбора обратио се председник Заједничког већа општина Срђан Јеремић. У свом говору упознао је присутне са историјатом настанка институције на чијем је челу као и надлежностима које су Заједничком већу општина поверене Одлуком Владе Републике Хрватске о оснивању Заједничког већа општина, а на бази међународног мировног Ердутског споразума и Писма намера Владе Републике Хрватске упућеном Савету безбедности УН-а. Свим тим документима српској заједници на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупаније гарантовало се право на оснивање Заједничког већа општина које је добило задатак и обавезу да штити и унапређује права и положај Срба са истока Републике Хрватске по свим питањима, штити културну и просветну аутономију нашег народа, оснива и управља медијима који излазе или програм емитују на српском језику и ћириличном писму, води рачуна о сразмерној заступљености Срба у јавним установама и институцијама, правосуђу, полицији, здравству и свим оним службама чији је оснивач држава, жупанија или јединице локалне самоуправе - дакле општине или градови.

У детаљном говору Срђан Јеремић упознао је присутне са бројним законима које је у процесу приступања Републике Хрватске Европској унији она донела везано за унапређење права припадника националних мањина - па тако и српске као највеће, најбројније, али и са највећим бројем проблема. Подсетио је да је од доношења Уставног закона о правима националних мањина, којим се у чл. 22. предност приликом запошљавања даје припадницима мањина, имајући у виду њихов број на територији коју та институција или служба својим деловањем покрива, прошло 18 година, али да не знамо готово ни једног Србина који је применом овог чланка Уставног закона који је органски, доноси се двотрећинском већином у Сабору и по својој снази је изнад обичних закона, успео да се запосли.

Подсетио је да је и сам члан Међувладиног мешовитог одбора за решавање проблема Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, али да од препорука и закључака овог међувладиног тела две држава имамо јако слабе резултате и то углавном по маргиналним и мање важним питањима од значаја за Србе. Указао је да представница Министарства управе дође на састанак ММО и изнесе статистичке податке у којима наводи да су Срби двоструко или троструко подзаступљени у свим овим службама, али не долази да одговори како ово побољшати јер само изношење података, а које сви већ одавно знамо, само по себи нема никакву функцију ни значај.

Констатовао је да је идентичан случај и са применом других мањинских закона - пре свега Закона о службеној употреби језика и писма националних мањина као и Закона о одгоју и образовању на језику и писму националних мањина. Јеремић је и на овом значајном месту и састанку упознао присутне да до данас, дакле 25 година од завршетка рата и процеса мирне реинтеграције, немамо двојезичне табле на улазима и излазима из места где Срби чине више од једне трећине становника, а што је законска обавеза.

Такође, указао је да ни након пет година од измена и допуна Закона о одгоју и образовању припадника националних мањина, а којим је омогућено да оснивач школа, у овом случају Вуковарско-сремска жупанија, изврши пренос оснивачких права на општине где су за то испуњени законски предуслови, није извршила пренос оснивачких права за три школе које се налазе у три општине са српском већином, док је исто у кратком времену без проблема учинила за град Вуковар што представља чисти облик дискриминације општина чији већински становници су Срби. Навео је да је захтев да Вуковарско-сремска жупанија уврсти ову тачку у дневни ред прве следеће седнице Жупанијске скупштине још пре пар година затражио Одбор Хрватског сабора за људска и мањинска права, Међувладин мешовити одбор за решавања проблема Срба у Хрватској и Хрвата у Србији својом препоруком Влади Републике Хрватске, да је ово указано исто и од стране народне правобранитељке Лоре Видовић и, на крају, дописа бивше министрице образовања Републике Хрватске Блаженке Дивјак у којем је затражила уврштавање захтева ове три општине са српском већином на прву следећу седницу Жупанијске скупштине. На жалост, чак ни након јавно изреченог обећања жупана Боже Галића за скупштинском говорницом да ће то ставити на дневни ред прве идуће седнице Скупштине, то се није догодило.

Јеремић је указао и на бројне друге проблеме Срба у Хрватској попут континуираног говора мржње према припадницима Срба који живе у Хрватској, стварања осећаја страха и несигурности кроз стална хапшења и привођења нашег народа који су остали живети у Хрватској након реинтеграције, а данас доживљавају да их се хапси након 25 година. Поставља се питање где су ти евентуални докази и сазнања, ако постоје, били до сада. Све то даје разлога за сумњу у овакве радње и даје за право онима који тврде да се овим жели продубити осећај несигурности у правосудне органе државе у којој живимо са јасном поруком да је Србима боље да оду одавде јер је питање ко је следећи.

Док се жели да Срби оду, истовремено се у град Вуковар насељавају припадници већинског народа из разних делова Хрватске, а све са циљем да се промени демографска слика града и да удео Срба падне испод  трећине чиме би формално нестала и законска обавеза примене двојезичности.

Указао је на још увек нерешено питање српских изборних институција на примерен начин, нерешено стамбено питање многих наших сународњака, нерешено питање исплате неиплаћених пензија нашим пензионерима за период 1991.-1995., још увек нерешено питање српских цивилних жртава рата, учестале нападе на припаднике нашег народа - пре свега на нашу омладину у протеклих неколико година и многе друге проблеме.

Са говорнице Народне скупштине похвалио је помоћ Републике Србије и њеног председника везано за многа питања укључујући и издвајања од по 1.000.000 евра за обнову зграде Српског дома у Вуковару те исто толико за Српску кућу у Книну. Истакао је и већу помоћ Владе Републике Србије - пре свега Министарства културе и информисања за рад наших медија и очување културне аутономије као и помоћ Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Изразио је и огромну захвалност Влади АП Војводине која је за Заједничко веће општина, Српски културни центар Вуковар чији је оснивач ЗВО те наше три локалне радио станице издвојила и ове године као и у протеклим годинама значајна средства без којих би њихов рад био доведен у питање.

Упознао је присутне са потписаним Споразумима о сарадњи између Заједничког већа општина и града Новог Сада, града Суботице и општине Стара Пазова који су, свако у неком сегменту, помогли нашим ученицима који похађају облик мањинског образовање. Одређени видови помоћи дошли су и од стране неких других округа, општина и градова са којима сарадњу желимо наставити и проширити. На крају, апеловао је да се и кроз овај одбор упути и подржи иницијатива да две изборне институције Срба у РХ - ЗВО и СНВ постану ставка у буџету Републике Србије за које би се планирао одређени износ и тако обезбедила сигурност у раду и реализацији програмских активности. Докле год смо доминанто зависни од воље сваке нове хрватске Владе и њене спремности и воље са колико новца ће финансирати наш рад, а у време једног премијера је то било тако мало да је доведено у питање финансирање основних ствари па чак и режијских трошкова, врло је тешко истрајати на свим својим ставовима и нужно радити разне компромисе који често нису у нашем интересу. Зато би уврштавање ЗВО-а и СНВ-а као ставки у буџету Републике Србије дало стабилност у раду наших институција и омогућило нам да проводимо наше програмске активности са циљем помоћи и побољшања положаја нашег народа.

Искористио је ову прилику да упозна присутне са чињеницом да је уласком Републике Хрватске у ЕУ подручје Републике Хрватске, а посебно њеног источног дела због близине границе са Републиком Србијом, постало идеално место за отварање малих и средњих производних погона те дистрибутивних и логистичких складишта за све оне фирме из Србије које извозе на територију ЕУ јер би, на тај начин, омогућили брзу испоруку робе својим купцима без дугих чекања својих камиона на граничним прелазима, дошло би до мањих шпедитерских и царинских трошкова и неопходних формалности, добили би подршку наших општина у многим стимулативним мерама за привлачење страних инвестиција као што су ослобађање од комуналне накнаде за дужи временски период, плаћања комуналног доприноса, помоћ при отварању радних места, могућност кориштења ЕУ фондова, могућност да њихови производи добију ознаку ЕУ порекла и сл. од чега би те фирма имале директну корист, а истовремено запослили наше сународњаке, помогли финансијску ситиацију и одрживост наших општина, а тиме и дугорочни останак Срба на својим вековним огњиштима, вероватно и повратак неких који су због немогућности проналаска посла отишли у неке треће земље.

Ово излагање наишло је на подршку свих присутних уз обећање да ће се сагледати наведено и видети у наредним састанцима на различитим нивоима шта се може учинити по напред наведеном.