ARHIVA

DOKUMENTI I IZVEŠTAJI

LIGA VETERANA

LINKOVI

VIDEO PRILOZI

TV EMISIJA Hronika SBIZS

JAVNA NABAVA

Login forma

11.06.2015.ЈАВНА РАСПРАВА О НОВОЈ МЕДИЈСКОЈ ПОЛИТИЦИ У ХРВАТСКОЈ

У Хрватском народном казалишту у Осијеку 10. јуна одржан је још један круг јавне расправе о новој медијској политици (НМП) у Хрватској. На трибини су говорили представници Министарства културе Милан Ф. Живковић и Борис Постников, новинар Јутарњег листа Драго Хедл и слободни новинар Горан Флаудер из Осијека, председник Жупанијског већа ХНД-а и новинар регионалног центра ХРТ-а у Осијеку Давор Лончарић, председник Хрватског удружења радија и новина Маријан Бељан и заступник српске националне мањине у Хрватском сабору Драган Црногорац. Позиву на јавну расправу одазвали су се и представници локалних штампаних и електронских медија са подручја две најисточније хрватске жупаније који су у расправи учествовалли након излагања говорника.

У уводу је представљена анализа стања у медијима и положаја новинара у њима. Према ономе што је изнешено закључено је како стање у новинарству данас у Хрватској није нимало обећавајуће. Новинари су под све већим притиском не само политике, него и оглашивача који од њих захтевају „угодно медијско окружење“ за њихове огласе, затим послодаваца, а на крају и читалаца којима све више треба подилазити како би новине биле продавани.

Један од великих изазова постављен пред професију новинара су и нове технологије које полако преузимају улогу не само у преносу вести него и у њиховом стварању. Од новинара се захтева да раде много, да раде више послова одједном (сами снимају, фотографишу, пишу, монтирају и читају вест коју су забележили) и да раде за мало новца. У тако постављеним околностима поред тога што страдају новинари страда и њихов крајњи производ, а то је вест која је због тога непотпуна, неистражена до краја и на крају можда и нетачна.

У таквим условима рада, упозорили су говорници, немогућа је ужа специјализација новинара за одређене области, истраживачко новинарство постаје недостижно, а квалитет обрађене вести рапидно је смањен. Све то делује и на укупно стање у друштву које због неинформисаности није у стању да препозна вредности за које се треба борити што одговара онима који информацијама желе да манипулишу у циљу остваривања властитих интереса или интереса некаквих политика, формалних или неформалних група те разних моћника.

Пад прихода од оглашавања по већој стопи од стопе смањења продаје, као и високи трошкови дистрибуције те цена увозних папира, штампарских материјала и технике су на врху читавог низа проблема новинских издавача.

Представник Министарства културе Милан Ф. Живковић упозорио је да друштво треба да учини све како би заштитило и сачувало новинарску профезију јер је она један од најважнијих фактора у заштити његових демократских вредности.

- Ми смо само у последњих неколико година изгубили половину новинара из хрватских медија и то заправо значи упола мање вести, а упола мање вести значи упола мање откривених случајева тешке корупције. Дакле, губитак новинарске запослености, повећањем радног оптерећења и повећањем притиска на новинаре, јер не мора њега неко да цензурише, довољно је натерати га да ради као црнац прековремено и добили смо прекрасно време за корупцију. Када томе додамо и старе облике притисака баш директне цензуре, када се новинарима забрањује да нешто објаве или да се новинарима истраживачима не само прети него их се и физички напада, видимо да је ситуација у новинарству заиста катастрофална, рекао је Живковић.

Са том оценом слаже се и новинар Јутарњег листа Драго Хедл који сматра да држава треба да сачува своје медије као и свако национално благо.

- Када за десет, петнаест или сто година неко буде проучавао историју мора да посегне за медијима да види шта се догодило. Нема другог начина да се сазна шта је било, усмена предаја није та на основу које се пише историја. То су важне ствари које остају или не остају забележене, а врло је важно и то како су забележене. То, „како“ је и најпресудније. Мислим да у Европи и свету сазрева један став да медије треба сачувати, а не само препустити их тржишту. Новинарство ипак има једну вишу димензију. Оно грађанима треба дати тачну и потпуну информацију да би касније могли одлучивати о неким ситуацијама као што су на пример избори или референдум, рекао је Хедл.

Ако је ситуација лоша у медијима уопште, није тешко замислити каква је ситуација у медијима који се баве проблемима националних мањина. На то је упозорио заступник српске националне мањине у Хрватском сабору Драган Црногорац. Он је поставио једноставно питање јесу ли нам новине прескупе и пледирао на измене закона којима би мањинама било олакшано оснивање медија на језицима националних мањина као и њихово финансирање.

Било је предлога да се слично како је то решено у музичкој индустрији законом о ЗАМП-у нешто слично уради и са заштитом ауторских права новинара јер и новине људи читају по кафићима или разним чекаоницама као што слушају и музику. Предлагане су и измене пореза, ослобађање од ПДВ-а и олакшице у набавци папира и сл.

Уз расправу о циљевима и мерама НМП, главни задатак ових јавних расправа је усклађивање интереса, како би се постигао што шири консензус о евентуално спорним питањима. Притом ће се сигурно указати потреба евалуације предлога и аргумената који из тога проистекну. Министарство културе ће Нацрт предлога Националне медијске политике упутити Влади и Сабору на расправу и усвајање, након чега може уследити акциони план са детаљним пописом мера, роковима реализације и задужењима те њихова коначна реализација.

Славко Бубало